Музика класицизма

У класицизму (друга половина 18. и почетак 19. века) преовлађује интелект над осећајношћу. Тешки и китњасти барок уступа место класичарској лакоћи, јасноћи и правилности у мелодији, ритму и облику. Водећа мелодија се издваја од хармонске пратње. У ово доба настају први концерти за кларинет.

 

Најзначајнији представници музичког класицизма: Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен, од којих последњи већ умногоме наговеш

Portrait of Joseph Haydn - younger by Ludwig G...

тава романтизам.

Дели се на:

  1. рано (преткласично) раздобље (до 1770.)
  2. раздобље високог или, према најважнијем средишту, бечког класицизма, особито везаног уз стваралаштво Јозефа Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена, између 1770. и 1830.

 

 

 

 

Advertisements

Музика ренесансе

Карактерише је већа употреба инструменталне музике.Појава бас инструмената.Ренесанса у музици није започела у Италији, већ у Белгији, Фламанији, Низоземској и Северној Француској.Средином 15 века певачи и композитори су почели да путују Европом, долазили су у Рим, код папа, на поседе владара, војвода, поготово на северу Италије.

основне форме литургијске музике биле су:миса, мотет, мадригал.Световне форме биле су: шансона (балада, рондо),фротола, канцонета и касније мадригал.

Инструментални жанрови за плесање били су : бас данс, паване, а гаљарде, ан алеманди или куранти.

Класична музика

КЛАСИЧНА МУЗИКА

Класична музика је уметничка музика која води порекло из традиције западне литургијске и световне музике, а која обухвата широк период од отприлике 9.века до данашњих дана. Главне норме унутар ове традиције успостављене су између 1550. и 1900. године.

Класична музика или тзв. озбиљна музика се у свакодневном говору користи за разликовање уметничке од музикекоју означавамо као народну, забавну или популарну, код којих је основни циљ забава и стицање зараде, а не уметничко изражавање. Међутим, и унутар популарних жанрова постоје композиције које су постигле изузетну уметничку вредност, али нису стваране по класичном канону, те се стога не убрајају у класичну музику. Иако се класична музика издваја по својој уметничкој вредности, није сасвим коректно ограничавати појам уметничке музике само на класичну.

Класичну музику су стварали велики мајстори европске музичке прошлости. Овим изразом се првенствено означава музика стварана од епохе барока (почетак 17. века), па све до композитора нашег доба. Осим ове, постоје и неке специфичне класичне музике, као на пример класична музика, Индија која  има изграђене лествице и музичке системе, па и властите ствараоце. Специфично обележје класичне музике новијег раздобља (20. и 21. век) јесте да је све више стварају и композитори земаља изван Европе, претежно под утицајем фолклора својих земаља.

Шта је класична музика?

Класична музика обухвата врло широку лепезу музичког, уметничког стварања. У област класичне музике спадају: камерна музика, концертна или концертантна музика (за један, два или више солистичких инструмената и оркестар), симфонијска музика, ораторијумска (вокално-инструметнална музика), за вокалне солисте, хор и оркестар, оперска музика.

Под појам класичне музике може се подвести (иако се то често не чини) и тзв. стара музика, музика коју су стварали познати или анонимни ствараоци из европског средњег века и ренесансе. Са развојем музичке теорије, естетике и историје, период постојања класичне музике и дела која она обухвата, све се више помера на ранија раздобља европске историје, што је врло добра, охрабрујућа појава.

Класична музика напокон обухвата и бројне уметнике (ствараоце и извођаче) који су је током времена, све до наших дана учинили веома познатом и популарном широм света. Сваки стваралац, тј. композитор, био је и остао представник специфичног стилског правца под чијим је утицајем стварао. Барок, класицизам, романтизам, импресионизам, модерна авангардна стремљења, све су то стилски правци који су дали бројне уметнике — композиторе и извођаче, вокалне или инструменталне.

Све у свему, класична музика је најобухватније и најраскошније подручје уметничко-музичког стварања, које је ипак рођено из првобитне, изворне народне музичке културе, удахнувши јој узвишен уметнички музички карактер и израз.

Шта је музика?

Музика (грчки: μουσική – уметност муза) је уметност стварања уређених односа између тонова. Музика има три основна елемента: мелодију, ритам и хармонију.

Музика је уобличено време (за разлику од сликарства које уобличава простор). Музика се може доживети само у току времена. Из тог разлога музика по дефиницији мора да има ритмичко уређење свог сировог материјала (тонова). Сем помоћу ритма, музика може бити уређена помоћу мелодије (редослед различитих висина тонова) и хармоније (истовременост одређених висина тонова).

Тачна дефиниција шта музика јесте а шта није, није могућа. Није обавезујуће да музику прави човек, поготово ако хоћемо да узмемо у обзир пев птица и сличне звукове из природе. Безбрижно звиждање, звуци кретања локомотиве као и штимовање инструмената су други гранични случајеви код којих је сваки покушај постављања оштре границе између музике и „не-музике“ немогућ.

На крају крајева, авангардни композитори 20. века су сасвим свесно померали границе музике тако што су се одрекли да обликују ритам, хармонију а камоли мелодију; у концертним салама су пуштали снимке звукова из свих могућих животних области, као и звуке створене помоћу генератора случајности (алеаторика) а неретко је и тишина декларисана као музика (Џон Кејџ).

Note.jpg

Музика барока

Музика из 17.  и почетком 18. века класификује се као барок – термин који описује термин музичке екстрваганције која је посдтакла виртуозност и један степен вулгарности код извођача.Оперски певачи и музичари инструменталисти схватили су да могу да зараде читаво богатство од путовања по Европи и дивљења публике њиховом техником.

Седамнаести век је био период сукоба и ово је доста утицало на музику.У атмосфери сукоба композитори из Француске и Италије супротстављали су своје музичке стилове, док су у Енглеској и Немачкој компоѕитори често мешали стилове.

Док је инструментална музика ансамбла била популарна током ренесансе, барок је ставио акценат на мелодију солиста (појединца) – те је барок постао ера солистичке мелодије.У Италији је објављено мноштво песама или арија, које су биле извођене уз чембало, лауту или гитару.

Како су се инструментали усавршавали, појавили су се и велики јавни концерти, а тиме и тенденција да се компонује за солисту којег прати оркестар.Они су у главном компоновали у три става – први је био брз, други спор, а трећи или финале – веома брз.У трећем ставу је виртуозност долазила до изражаја.

Јохан Себастијан Бах (1685 – 1750) сматра се највећим композитором барока.

Важнији композитори овог периода су:

Рани барок – Клаудио Монтеверди, Ђовани Габријели, Хајнрих Суц.

Средњи барок – Алесандро Скарлати, Аркандзело Корели, Жан Баптист Лули, Хенри Парсел.

Касни барок – Јохан Себастијан Бах, Џорџ Фредерик Хендл, Антонио Вивалди, Доменико Скарлати, Луис Куперин, Жан Филип Рамо.

Johann Sebastian Bach (aged 61) in a portrait ...

Johann Sebastian Bach (aged 61) in a portrait by Elias Gottlob Haussmann, Copy or second Version of his 1746 Canvas, private ownership of William H. Scheide, Princeton, New Jersey, USA (Photo credit: Wikipedia)